Papagaji

Papige, papagaji (ponekad i prave papige) (Psittacidae) porodica su ptica iz reda papagajki. U ovu porodicu ubraja se najveći dio vrsta iz ovog reda, iznimka su samo kakadui, iako se u novije vrijeme u zasebnu porodicu (Strigopidae) svrstava kea (s više podvrsta), kaka, tankokljuni nestor i kakapo^[1], koje nastanjuju samo Novi Zeland.
Mnogo vrsta spada u ovu porodicu, koja je jedna od dvije "tradicionalne" porodice reda Psittaciformes. Druga porodica je Cacatuidae (kakadui). Pravi papagaji su rasprostranjeniji od kakadua, i nastanjuju Južnu i Centralnu Ameriku, južni dio Sjeverne Amerike, Afriku, Madagaskar, Južnu i Jugoistočnu Aziju, Australiju i Polineziju. Staništa su, u principu, nizijske tropske i suptropske šume i šumski predjeli; ponegdje u planinskim šumama i otvorenim travnatim staništima. Smatra se da se porodica pravih papagaja dijeli na dvije potporodice: Psittacinae (obične papige) i Loriinae (loriji).

 SENEGALAC

Senegalac prirodno stanište : Senegal, Gambija, Gvineja Bisao i Gvineja, istočna i severoistočna Nigerija, severni i jugozapadni Kamerun, Čad.

Senegalac naseljava savane sa drvećem, otvorene šume, može se često naći i u naseljenim oblastima.

Migracije kod ove vrste su česte u potrazi za hranom.
Senegalaci žive pojedinačno, ili u parovima i malim grupama od 10 do 20 ptica van sezone parenja, stidljivi su i nepristupačani. Prvo se uoče po specifičnom načinu leta pa tek onda se uočavaju po oglašavanju koje se prepoznaje po par piskutavih uzastopnih zvukova.

Hrane se raznim vrstama semena, žitaricama, voće (naročito smokve) i pupoljci, takodje se hrane, kukuruzom i kikirikijem u kultivisanim oblastima.

Sezona parenja Senegalaca je od septembra do novembra, gnezde se  na visokim stablima. Jaje je veličine 26.4 mm.

Senegalac je srednje bučan papagaj, zahvalan za uzgoj. Starije ptice u uzgoju znaju ostati pomalo rezervisane prema uzgajivaču dok kod mladih ptica poverenje se stiče veoma brzo. Obavezno im obezbediti drveta ili velikog korenja i panjeva za gnezdo. Izuzetno tolerantni prema drugim pticama.
Preporučljivi prostrani kavezi i čuvanje od mraza i hladnoće zimi.

Ishrana :Mešavina afričke hrane za ptice, pirinač, pšenica, konoplja, i razne vrste semenja, voće i povrće, naročito grožđe, smokve, breskve, jabuke, pola zreo kukuruz.

Senegalac Nosi 3 do 4 jaja, inkubacija 25 dana; period do potpunog dobijanja perja od 9 do 10 nedelja, Znaju biti agresivni prema odgajivaču tokom parenja i odgoja mladih.

NINFA

Prirodno stanište Ninfi je Australija.
Mogu se naći praktično na svim vrstama otvorenih terena, preferira područja u blizini vodotokova.

Ninfe su mnogobrojni u prirodi i nisu ugroženi kao vrsta.

Ninfe žive obično u parovima ili malim stadima, jako retko u  velikim grupama i do nekoliko stotina ptica kad je dovoljno hrane ili za vreme sezonske seobe. Vreme provode na golim granama drveća ili mrtvim stablima, vrlo su tihi kada tragaju za hranom. Oglašavaju se uglavnom kada lete.

Hrane se raznim travama i semenjem, voćem i bobicama. Kada se hrane u poljuprivrednim oblastima često izazivaju znatna oštećenja na usevima.

Sezona parenja Ninfepapagaja je uglavnom izmedju avgusta i decembra, ali praktično moguća tokom cele godine, zavisi od povoljnih klimatskih uslova, moguće je i iznošenje legla jedno za drugim. Vole da se smeste u šupljinama drveća ili u granama visokog drveća.,Nose 2 do 5 jaja, inkubacija 19 dana; leglo čuvaju oba roditelja, mladi napuste gnezdo za 5 nedelja, jaja je veličine 19,0 mm.

Ninfe je mirna vrsta papagaja sa melodičnim glasom, brzo postaje poverljiv prema čoveku, nije težak za uzgoj i neškodljiv je za druge ptice. Veoma tolerantan prema drugim vrstama ptica i u uzgoju se može čuvati sa nekom od tolerantnih vrsta.

Mogu se hraniti raznim semenjem ili  mešavinu različitih hrana za ptice, ponekad davati zob i razne vrste voća i povrća.

DUGINA LORIKA

Dugina Lorika Prirodno stanište : Severna Australija, Nova Gvineja
Živi na svim vrstama terena na drveću, šumama, Savanama i raznim predelima od 1000 do 2000 m nadmorske visine.

Dugina Lorika spada u grupu ugroženih vrsta papagaja što se odnosi na sve podvrste.

Žive u parovima, malim grupama , a izvan sezone parenja formiraju veće grupe od nekoliko stotina ptica. Kada se hrane i kada su na visokim stablima upadljivo su bučni.
Grupe koje formiraju zauzimaju mesto na jednom stablu. Migracije ove vrste su česte ukoliko dođe do manjka hrane na njihovom staništu. Čak su viđeni da u potrazi za hranom preleću na susedna ostrva.

Prirodna hrana Dugine Lorike je nektar, cveće, voće, bobice, polen, semenje raznog bilja, pupoljci, insekti i njihove larve. Izazivaju znatnu štetu na voćnjacima jabuke i kruške, kao drugih gajenih voćki i polja žita.

Sezona parenja je  različita od ostrva do ostrva i varira (na Ceramu od novembra do januara, Solomonska ostrva od oktobra do decembra, Nova Gvineja od februara, Floresa februara do avgusta), u Australiji od avgusta do januara, ili aprila do maja). Gnezde se u šupljem drveću ili granama mrtvog drveća, obično visoko. Nose 2 do 3 jaja, inkubacija 25 dana; period do izletanja iz gnezda  od 7 do 8 nedelja. I nakon napuštanja gnezda mladi se još neko vreme vraćaju u gnezdo u noćnom periodu. Jaje je veličine 22,4 mm.

Dugina Lorika je srednje bučan papagaj, ali kada su uzbuđeni postaju izuzetno bučni. Veoma su otporni kada se aklimatizaciju, aktivan i radoznao, u početku stidljiv, ali obično ubrzo postaje poverljiv, povremeno agresivni prema drugim vrstama.

Za ishranu obezbediti im nektara meda, polena, zobene pahuljice, razne vrste semenja ili miks hrane sa vitamina i mineralim, keks u mleku, razni plodovi, posebno jabuke, kruške i grožđe.

Razmnožavanje je vrlo često i kada su u zatvorenom prostoru. Potrebno je izolovati parove, ako je moguće. Dugina Lorika nosi obično po 2 jaja, inkubacija od 24 do 25 dana, vreme do potpunog operjavanja od 7 do 8 nedelja. U toku parenja obezbediti panjeve ili granje za gnezdo, preporučuje se piljevina. Ponekad uništavaju ili jedu sopstvena jaja. Mladi sazrevaju za parenje za 11 meseci

 CRVENOKRILI PAPAGAJ

Crvenokrili papagaj prirodno stanište : Priobalna područja Nove Gvineje, severna Australija i nekoliko okolnih ostrva.
Crvenokrili papagaji žive na eukaliptusima, drveću duž vodotokova i drveću na obodu šuma a redovno se može naći u poljuprivrednim oblastima i u blizini useva.

Vrsta nije ugrožena i na mnogim mestima veoma zastupljena.

Crvenokrili papagaji žive u parovima ili malim porodičnim grupama, van sezone parenja povremeno formiraju grupe do 20 ptica, na Novoj Gvineji u aprilu formiraju grupe od nekoliko stotina ptica za sezonske migracije. Oprezni tihi, i teško uočljivi sem u letu kada se oglašavaju piskavim tonom.

Hrane se u prirodi voćem, bobicama, orasima, semenjem, cvećem, nektaraom, insektima i njihovim larvama.

Sezone parenja Crvenokrilih papagaja nije tačno definisana, ali je uglavnom izmedju avgusta i februara. Gnezde se u rupama šupljih stabala ili na granama. Preferira drveće eukaliptusa duž vodotokova. Nose 3 do 6 jaja, inkubacija 21 dan, na jajima leži samo ženka, mladi napuštaju gnezdo sa 5 nedelja, i dalje prilično dugo vremena sa ostaju sa roditeljima. Jaje je veličine 25,9 mm.

Mirni su i tihi papagaji, pomalo bučni u proleće i jesen, izdržljivi i lako se odgajaju. Podnose temperature preko 5° C.Mužjaci povremeno budu agresivni prema ženkama.

Hrane se raznim vrstama semenja, hranom za kanarince, pšenicom, zobom, suncokretom i konopljom, raznim vrstama voća i povrća, posebno polu zrelim kukuruzom, šargarepom i jabukama. Skloni su ka neumerenoj ishrani i u tim slučajevima postaju gojazni.

Prilikom uzgoja  parove izolovati u vreme parenja. Sazrevaju sa 3. godine, parenje često počinje u februaru ili martu, nose 3 do 6 jaja, inkubacija 20 dana, vreme dopotpunog operjavanja u roku od 35 dana. Vrlo retko se razmnožavaju dva ili više puta godišnje. Mužjaci Crvenokrilog papagaja su često agresivni prema ženkama tako da se preporučuje da  se ponekd mužjak ukloni iz kaveza posle parenja

 KRALJEVSKI PAPAGAJ

Kraljevski papagaj prirodno stanište : severoistočni Kvinslend.
Kraljevski papagaj naseljava guste kišne šume, drveće eukaliptusa, šumska područja do 1.650 m. Van perioda parenja nalaze se u kultivisanim oblastima, parkovima, baštama i voćnjacima, povremeno i u predgrađima.

Populacija Kraljevskih papagaja je uobičajena i ne spadaju u ugrožene vrste.

Kraljevski papagaji žive obično u parovima ili malim grupama, u jesen se okupljaju u jata do 30 ptica. Prilično su oprezni, u toku dan vreme provode na drveću, a povremene migracije su su uslovljene vremenskim prilikama . Tokom hranjenja su tihi a oglašavaju se piskutavim metalnim zvukom.

Ishrana Kraljevskih papagaja se sastoji od voća, ribizli, orasa, semena trava, biljnih materija, cveća, pupoljaka, insektata i njihovih larvi. Često uzrokuju velike štete na usevima.

Sezona parenja od septembra do januara. Gnezda se u rupama šupljih stabala ili granama mrtvog drveća. Nose od 3 do 6 jaja, obično 4, ženka stalno leži na jajima dok je mužjak stalno u blizini. Jaje je veličine 26,8 mm.

Kraljevski papagaji spadaju u srednje bučne papagaje,  žilavi su i izdržljivi. Ukoliko se drže u manjim kavezima skloni su tome da postanu tromi. Brzo prihvataju uzgajivača  kada se pripitomljavaju kao mlade ptice dok je kod starijh ptica potrbno dosta vremena i rada da bi se potpuno pripitomili.

Potrebno ih je hraniti mešavinom semena suncokreta, pšenice, konoplje, hranom za kanarince, prosom i raznim vrstama voća i povrća, posebno polu zrelim kukuruzom, šargarepom i jabukama, kikirikijem i po mogućnosti ponekad i insektima ukoliko ih private u ishrani.

Period parenja počinje od marta, nose od 4 do 5 jaja, ponekad i do 7 jaja, inkubacija traje 20 dana, period dopotpunog operjavanja je 35 dana a  mladi postaju potpuno nezavisni od roditelja za oko 50 dana. Postaju polno zreli sa dve godine.

  BARABAND

Prirodno stanište Baraband papagaja: Unutrašnjost Novog i Južnog Velsa i severne Viktorije.
Žive u šumama duž vodotokova, na eukaliptusovom drveću, i drveću u savanama u blizini vode.

Dosta rasprostranjena vrsta i ne smatra se ugroženom vrstom.

Barabandi žive pojedinačno, vrlo retko u parovima, u većim grupama samo van sezone parenja.
Grupe od dva do tri para se formiraju u sezoni parenja početkom septembra.
Veoma su tihi kada se hrane. Baraband većinu vremena provodi u krošnjma drveća koje napuštaju samo kad su u potrazi za hranom.

Hrane se semenjem trave, raznih biljaka, voćem, orasima, bobicama, cvećem i nektarom povremeno se hrane na žitnim poljima u blizini ljudskih naselja.

Barabandi s padaju u prilično mirne papagaje, koji obično brzo prihvataju uzgajivače. Kavez za njih mora biti prostran. Kada se jednom aklimatizuju veoma su izdržljiv i čvrsti. Ako je moguće držati nekoliko parova zajedno. Ova vrsta je podložna infekcijama oka i noge a kao uzrok infekcije može biti i preteran strah. Radi sprečavanja infekcije preporučuje se redovna ishrana crvima.

Hraniti ih mešavinama raznog semenja, suncokreta, pšenice, ovasa, hranom za kanarince, raznim voćem i povrćem, posebno šargarepom i jabukama i insektima i crvima.

Period parenja Barabanda počinje u martu, nose od 4 do 6 jaja, inkubacija traje 20 dana a period do potpunog operjavanja od 35 dana, mladi su nezavisni od roditelja sa 50 dana. Dešava se da se pare i dva puta godišnje.
Ženke postaju polno zrele sa godinu dana a mužijaci sa dve godine.

 BERG

Prirodno stanište Berg papagaja je jugozapadna Australija.
Berg papagaji žive u šumama eukaliptusa, duž vodotokova i na drveću i rastinju savana.
Veoma rasprostanje ptice u svom staništu i ne smatraju se ugroženom vrstom.

Berg papagaji žive obično u parovima ili malim grupama, često se okupljaju i u grupe do 300 ptica. Većinu vremena provode na visokim stablima duž reka, traže vode ujutro, a zatim leti u potrazi za hranom. Većinu vremena provodi u krošnjama drveća. Veoma su tihi kad se hrane na terenu i nisu plašljivi u kada se nađu u blizini čoveka. Oglašavaju se karakterističnim ćurlikanjem. Migracije su česte kada tragaju za hranom.

Hrane se raznim semenjem, semenjem trave, voćem, orasima, cvećem i povrćem, a povremeno posećuju voćnjake i useve.

sezona parenja Berg papagaja traje od avgusta do januara. Mužjaci se specifično udvaraju ženkama zauzimajući uspravan položaj sa podignutom glavom i perjem, klimajući glavom raširenih krila i širenjem repa. Gnezde se na visokom drveću ili u rupama šupljeg drveća u drveću eukaliptusa, drveću duž vodotokova. Berg papagaji nose obično 2 do 7 jaja, ženka leži sama na jajima, inkubacija traje  21 dan a period do potpunog operjavanja 6 nedelja. Jaje je veličine 23,4 mm.

Ova vrsta papagaja je prilično tiha, brzo postaju poverljivi prema čoveku, izdržljiv i čvrst posebno kada se aklimatizuje. Izuzetno aktivan u ranim jutarnjim i večernjim satima, podložni infekcijama oka i noge a uzrok je strah i uznemirenost. Preporučuje se redovna ishrana crvima.

Hrane se mešavinama semenja, suncokretom, pšenicom, ovsom, hranom za kanarince, raznim vrstama voća i povrća, posebno šargarepom, pomorandžama i jabukama.

Period parenja Berg papagaja počinje od marta, nose od 4 do 6 jaja, period inkubacije 20 dana. Prvo leglo je obično jalovo jer ženke polno sazrevaju pre mužijaka. Vreme do napuštanja gnezda je 35 dana, a mladi postaju nezavisni od roditelja za 50 dana. Pare se dva puta u jednoj godini ali onda mlade iz prvog legla treba ukloniti.

PRINC OD VELSA

 Ženka je sa svetlom krunom, a perje gornjeg repa je sivkasto plavo, gde je trećina bez izduženog vrha; perje krila je izraženo zelene boje, rep je u proseku kraći.
Nezrele kao ženke; mladi mužljaci sazrevaju sa 14 do 18 meseci; često pokazuju rane znake udvaranja (pevanje, šepurenje i širenje zenica).
Dužina: 40 cm (15,5 inča)

Princ od Velsa prirodno stanište: unutrašnjost centralne i zapadne Australije
Stanište: suve oblasti sa travom spinifeks, otvorena, peskovita zemljišta sa Kauzarina i bagremovim drvećem, šipražja eukaliptusa, travnata područja savane sa drvećem pored vodotokova.
Princ od Velsa je dosta retka vrsta papaga.

Navike: obično su u parovima ili manjim grupama, ponekad u većim jatima, sleću na zemlju po hranu, tada su manje stidljive, u suprotnom ostaju u vrhovima stabala, let im je veoma brz i direktan, pojava nečujna, duži letovi na značajnijim visinama, kratki letovi u blizini zemlje, poziv je grub i nemelodičan.

Ishrana Princa od Velsa: uglavnom semena trave, voće, bobice, cveće, nektar, insekti i njihove larve.
Ponašanje tokom parenja: sezona parenja Princa od Velsa je od septembra do decembra, verovatno i u drugim prilikama kada pada kiša, za vreme parenja mužljak zauzima uspravan položaj sa podignutim perjem na glavi, klima glavom, raširenim krilima i širenjem repa šeta se  tamo-amo pred ženkom sa zenicama koje se šire i skupljaju; gnezda prave u stablu visokih drveća ili u šupljim granama drveća eukaliptusa duž reka; gnezda nižu sa malim komadima trulog drveta, gnezdi se do 10 parova,  leglo je  od 4 do 6 jaja; ženka leže sama; jaje je veličine 27,4 X 22,2 mm (1,08 X 0,87 inča).

Princ od Velsa je prilično tih papagaj, nije stidljivi; jednom kad se aklimatizuje izdržljiv je i čvrst, često pasivan, voli da se šeta po zemlji, potreban prostran kavez za ptice, moguće kombinovanje u kavezima sa  manjim vrstama; podložan je infekcijama oka; zahteva standardnu temperaturu.

Ishrana: mešavina semena za kanarince, različite vrsta prosa i semena korova, zobi, pšenice i malog suncokreta; razna voća i povrća, posebno jabuke i šargarepe, šipak; zeleniš (mišjakina, maslačak i sl.), mekana hrana insekata i klice suncokreta za uzgoj.

Uzgoj Princa od Velsa: jednostavan, oplemenjivanje počinje od marta, Princ od velsa nosi 3 do 7 jaja, inkubacija 20 dana; period dobijanja perja je 35 dana, mladi su nezavisni sa 50 dana; preferira panj od  20 cm, unutrašnjeg prečnika i sa najmanje 60 cm dubine sa ulaznom rupom od 8 cm, u prečniku; povremeno se pari u proseku dva puta godišnje, ženke Princa od Velsa   najčešće sazreva u prvoj godini, mužjaci od druge godine, većina pokušaja parenja u ovim godinama je bezuspešna, parovi iz susednih kaveza stimulišu jedni druge na parenje.